Zadaci sa pismenog dela Pravosudnog ispita

Živko Komljenović rođen je 14.06.1961. godine u Beogradu, bez stalnog prebivališta, sa poslednjim prebivalištem kao podstanar u Zemunu u ulici Visoka broj 6, razveden, bez dece, konobar bez zaposlenja i stalnih prihoda, do sada osuđivan dva puta i to tokom 2006. godine zbog krivičnog dela falsifikovanja isprave iz člana 355. Stav 2. KZ-a na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci i 2007. godine zbog krivičnog dela prevare iz člana 208. Stav 2. KZ-a na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, koje kazne je izdržao, nalazi se u pritvoru po rešenju istražnog sudije od 25.07.2009. godine.

U nedeljniku „Oglasi“ od 15.01.2009. godine, dao je oglas kojim nudi posredovanje u zapošljavanju u inostranstvu, garantuje sigurno zaposlenje i dobru zaradu preko njegove agencije za zapošljavanje „Sreća plus“ sa sedištem u Beogradu, u ulici Kneza Miloša 286. Na oglas se između ostalih javila i Bojana Stojković iz Vranja. Prilikom razgovora u agenciji 01.02.2009. godine Komljenović joj je obećao sigurno zaposlenje kao sobarice u hotelu „Garibaldi“ u Milanu (Italija) sa čijom upravom njegova agencija ima ugovor o pronalaženju i zapošljavanju pomoćnog osoblja, koji joj je pokazao u „originalu“ i „u prevodu na srpski jezik“. Zatražio je da mu preda važeći pasoš i na ime troškova posredovanja, te pribavljanja boravišne i radne dozvole 500 evra, uz obećanje da će započeti sa radom 01.03.2009. godine.

Kako joj je delovalo ubedljivo jer joj je tokom razgovora između ostalih dokumenata pokazivao fotografije hotela i osoblja, rekavši joj između ostalog da je njegov brat šef pomoćnog osoblja u tom hotelu, zbog čega joj znanje italijanskog jezika nije potrebno a i razgovor im je često bio prekidan jer se javljao na telefon te nešto govorio na italijanskom, Bojana mu je poverovala te predala svoj pasoš i novac, za šta joj je on izdao potvrdu sa nečitkim potpisom.

Nakon 15 dana pozvao ju je telefonom rekavši joj da u italijanskoj ambasadi neće da izdaju boravišnu i radnu dozvolu dok ih ne „časti“ sa 1000 evra i da ukoliko ne bude dala taj novac ima drugih zainteresovanih za taj posao koji to hoće, pa mu je Bojana plašeći se da ne izgubi taj posao dala još 1000 evra, za šta nije dobila potvrdu. Obećao joj je da će se javiti do 25.02.2009. godine kako bi organizovali njen put u Italiju gde ju čeka posao po dogovoru, od 01.03.2009. godine.

Kako se nije javio u dogovoreno vreme, ona ga je pozvala 28.02.2009. godine ali se na telefon javila neka nepoznata žena i rekla da je on na putu. Posle dva dana telefonom joj se javio Komljenović i rekao da je bio u Italiji radi njenog posla, da je sve u redu da će sa radom započeti tek 15.04. i da će joj se pre toga ponovo javiti. Kako se nije javio do 20.04.2009. godine, Bojana ga je opet pozvala telefonom ali je od telefonskog operatera obaveštena da navedeni broj više nije u funkciji. Sutradan je otišla u Beograd na adresu agencije i iznenadila se kada na vratima više nije bilo table sa oznakom agencije a na zvono se niko nije javio. Komšinica sa sprata Perić Ljubica joj je rekla da tu već gotovo dva meseca nema nikog u stanu, a da su i pre nje dolazili nepoznati ljudi, kucali i zvonili, pitajući za Komljenovića i objašnjavajući da im je dogovorio posao u Italiji, a da se ne javlja.

Bojana je otišla u policiju i prijavila događaj. Posle tri meseca obaveštena je da je Komljenović lišen slobode i da je protiv njega podneta krivična prijava.

Saslušan u policiji i pred istražnim sudijom okrivljeni se branio da je zaista nameravao da oštećenoj pronađe posao preko poznanika u Italiji, a da je novac uzeo za troškove života i rad kancelarije. Proverom u Italijanskoj ambasadi utvrđeno je da tamo nikada nije stigao nikakav zahtev za izdavanje boravišne i radne dozvole na ime oštećene a proverom u MUP-u utvrđeno je da okrivljeni nema važeći pasoš od 2004. godine niti pasoš neke druge države. Oštećena Bojana Stojković u svom iskazu pred istražnim sudijom opisala je događaj kao u datom opisu a svedok Perić Ljubica navela je da se na iznajmljenom stanu na prvom spratu u ulici Kneza Miloša 286 tokom januara i februara 2009. godine nalazila tabla agencije „Sreća plus“ da je u to vreme viđala okrivljenog kako u nju svakodnevno dolazi, da je agenciju posećivao veći broj ljudi, da je krajem februara tabla skinuta i da se okrivljeni više nije pojavljivao u stanu, te da su potom na vrata agencije dolazili razni ljudi koji su tražili okrivljenog govoreći da su mu dali novac za pronalaženje zaposlenja. Proverom u centralnom registru utvrđeno je da agencija „Sreća plus“ nikada nije registrovana a putem međunarodne pravne pomoći nadležni sud u Milanu obavestio je istražnog sudiju da u Milanu ne postoji hotel „Garibaldi“. Veštačenjem je utvrđeno da dinarska protivvrednost 6000 evra u vreme kritičnog događaja iznosi 582.600,00 dinara.

ISPITNI ZADATAK JE:

• Kao nadležni javni tužilac doneti odluku po navedenom činjeničnom stanju i podneti odgovarajući optužni akt pred nadležnim sudom.
• Činjenice koje su date uzeti kao utvrđene a ostalo činjenično stanje i lične podatke, sem datih, po sopstvenom izboru.

---

PISMENI ISPITNI ZADATAK IZ KRIVIČNOG PRAVA (septembarski ispitni rok 2009. godine)

“Milan Popović, zvani „Bucka“, od oca Bogoljuba i majke Zagorke, rodjene Dimitrijević, rodjen 05.06.1950. u Velikoj Plani, gde i sada živi, na adresi ulica Kralja Petra broj 3, državljanin Srbije, po zanimanju zemljoradnik, vojsku služio 1975. godine, vodi se u vojnoj evidenciji Velika Plana, udovac, bez dece, prima porodičnu penziju od 7.000,00 dinara, mesečno, poseduje jedan i po hektar obradive zemlje, neosudjivan u pritvoru od 11.07.2008. godine,

Okrivljeni Milan Popović, nakon smrti svoje supruge nastavio je da živi u porodičnom domaćinstvu u Velikoj Plani, u kući sa majkom Zagorkom i bratom Radosavom Popovićem i njegovom porodicom, sinovima Goranom i Dejanom, Goranovom suprugom i decom. Život u porodici bio je uobičajen, bez većih sukoba.

Nakon smrti supruge, Milan je često bio pod uticajem alkohola, zbog čega je dolazilo do malih prepirki sa majkom Zagorkom i bratom Radosavom, nakon kojih prepirki je prestajao da konzumira alkohol kraće vreme, ne duže od 10 dana.

10. jula 2008. godine, u porodičnoj kući, u večernjim satima, bili su majka Zagorka i brat, sada oštećeni Radosav. Negde oko 23 sata, kući je došao okr. Milan, koji je tokom popodneva konzumirao alkohol, po svojoj sopstvenoj izjavi, popio je 3-4 čašice rakije i 3 piva. Kada je došao u dvorište je zatekao brata Radosava i majku. Krenuo je ka delu kuće gde se nalazi kuhinja i prostorija za obedovanje, ali je brat Radosav prvi ušao u ovu prostoriju gde su se hranili. Radosav je počeo da ga grdi, zbog pijanstva, što je i majka podržala, a njega je to ljutilo. U tim trenutcima, Radosav je u ovoj prostoriji prvi uzeo hleb, isekao samo jedno parče i dao Milanu, govoreći, da to za njega pijanog dosta, što je Milana ljutilo pa je tražio da mu daju još nešto za jelo ali je Radosav odbio. To je okrivljenog Milana naljutilo, prišao je Radosavu, i tako besan odgurnuo ga pa je izmedju njih došlo do guranja i rasprave. Milan ljut i uvredjen u tom guranju, video je na kuhinjskom šporetu kuhinjski nož sa drvenom drškom i uzeo ga, levom rukom i prilikom guranja, tim nožem ubo je Radosava u predelu leve prepone, zbog čega je došlo do obilnog krvarenja, pa je Radosav na licu mesta preminuo. U trenutku kad je Milan ovim nožem zamahnuo i ubo Radosava, negde iznad leve butine, Radosav je počeo da krvari, pao je na pod, Milan se otrgao tada, od brata, a nož mu je ostao u ruci. Ispod oštećenog Radosava se pojavila lokva krvi, a Milan je krenuo napolje i kada se našao u hodniku krenuo je u pravcu ulazne kapije, odbacio je nož i video da majka drži u krilu Radosavljevu glavu i kuka. Prišao je ponovo bratu, video je da je ovaj oblivljen krvlju i da ne daje znake života. Tada je i sam zakukao, to je čuo prvi komšija Goran Radovanović koji je došao u njihovu kuću i pozvao policiju. Milan je ostao u dvorištu, pa kada su došli njegovi sinovci (deca oštećenog Radosava Goran i Dejan Popović), kada su saznali šta se desilo počeli su da ga tuku po svim delovima tela kojom prilikom je raskrvavljen po glavi i telu, imao je modrice, a odbranio ga je komšija Goran Radovanović.

ISPITNI ZADATAK:
Na osnovu iznetog činjeničnog stanja uraditi presudu i pri tom imati u vidu sledeće dokaze:

1. Izjavu okrivljenog tokom celog postupka gde je tvrdio da mu je namera bila da brata oštećenog Radosava malo ubode bilo gde kako bi mu zapretio da ga ne dira i da mu da da jede, da se kaje i da je bio pod uticajem alkohola.
2. Izjave oštećenih Popović Zagorke, Gorana i Dejana – Goran i Dejan se nisu pridružili krivičnom gonjenju, nisu bili očevici, iznosili su činjenice da u porodici nije bilo većih trzavica i da su se dobro slagali i zajedno hranili; majka Zagorka je iskoristila zakonsko pravo da ne svedoči.
3. Svedok Goran Radovanović, koji nije bio očevidac, koji je čuo kuknjavu i došao na lice mesta, pozvao policiju i sinove oštećenog.
4. Pročitan obdukcioni zapisnik i saslušan obducent Janko Janković specijalista sudske medicine.
5. Pročitana potvrda o utvrdjenoj alkoholemiji od 1,48 promila alkohola u krvi i saslušan sudski veštak neuropsihijatar dr Mirjana Mijatović na glavnom pretresu,
6. Pročitan zapisnik o uvidjaju sa kriminalističko tehničkim pregledom lica mesta,
7. Pročitana potvrda o oduzimanju kuhinjskog noža sa drvenom drškom, dužine sečiva od 11,5 cm i
8. Pročitan izveštaj iz kaznene evidencije.

Iz obdukcionog zapisnika i iskaza saslušanog obducenta utvrdjuje se da je oštećeni Radosav kritičnom prilikom zadobio tešku telesnu povredu u vidu koso položene ubodne rane promera 26mm i širine 2-3mm, sa zatupastim donjim polom i gornjim čiji su ivice i strane sustižu pod oštrim uglom, da opisana rana predstavlja početak ubodnog kanala koji se u smeru od napred prema nazad, naviše i lako prema unutra, nastavlja kanalom u čijem sklopu je presečena spoljna polovina ilijačne arterije, usled čega je kod Radosava nastupila smrt, zbog iskrvarenja, delom podpomognuta zatvaranjem disajnih puteva želudačnim sadržajem.

Zadatak za pismeni deo ispita iz građanskog prava
od 25. juna 2004. godine

Pred Opštinskim sudom u Zaječaru teče parnica P – br. 234/2000, pokrenuta tužbom tužioca Petra Petrovića, iz Izvora, protiv tuženog Milana Milanovića, iz Izvora, radi realizovanja hipoteke.

Tužilac u tužbi tvrdi da je trećem licu – Jovanu Jovanoviću, iz Izvora, dao na zajam iznos od 70.000,00 DEM, uz obavezu povraćaja zajma u roku od dve godine. Dokaz o ovom zajmu je pismeni ugovor od 12.10.1998. godine.

Svoje potraživanje prema zajmoprimcu tužilac je obezbedio ugovorom o zalozi zaključenim sa Milanom Milanovićem, iz Izvora, Ov-br. 21/98 od 10.10.1998. godine, kojim je tuženi založio svoj električni mlin u Izvoru, upisan u zemljišnu knjigu Opštinskog suda u Zaječaru kao svojina tuženog.

Pošto zajmoprimac Jovan Jovanović nije izvršio obavezu povraćaja zajma u ugovorenom roku, a prema saznanju tužioca ne poseduje nikakvu imovinu iz koje bi tužilac mogao izvršiti naplatu duga, tužbom je pokrenuo postupak protiv tuženog, kao hipotekarnog dužnika, sa tužbenim zahtevom za obvezivanje tuženog na realizaciju hipoteke prodajom hipotekovanog električnog mlina i naplatom iz realizovane cene do visine glavnog duga i kamate.

Tuženi Milan Milanović nije osporio činjenične navode tužbe u pogledu postojanja ugovora o zajmu tužioca i zajmoprimca Jovana Jovanovića, kao ni ugovor o zalozi svog električnog mlina, na koji se pozvao tužilac. Protivio se tužbenom zahtevu kao preuranjenom, jer smatra da tužilac mora da podnese dokaze da je iscrpeo redovna sredstva da bi naplatio svoje potraživanje od zajmoprimca, a ugovorom o zasnivanju hipoteke nije utvrđena solidarna odgovornost hipotekarnog dužnika, pa zajmodavac može ostvariti svoje pravo prema hipotekarnom dužniku tek kad potraživanje ne bude mogao da realizuje prema zajmoprimcu. Inače, ugovor o zalozi zaključio je sa tužiocem uz prethodno obećanje dužnika da će mu za pristanak na ugovor o hipoteci isplatiti 10.000,00 DEM. Predložio je da sud presudom odbije tužbeni zahtev.

U toku ovog postupka pojavila se kao tužilac supruga tuženog Milana Milanovića, Jovana Milanović, koja je u tužbi protiv obe parnične stranke navela da je ona u braku sa tuženim Milanom od 1965. godine; da je u bračnu zajednicu unela kao svoju posebnu imovinu 0,90 hektara obradive zemlje, čiji su prinosi korišćeni u bračnoj zajednici, a ostvarivani su radom oba bračna druga; da sa tuženim Milanom ima troje dece, o čijem odgoju i vaspitanju je vodila brigu kao roditelj; da je za vreme trajanja braka, a to znači i u vreme kada je izgrađen električni mlin koji je tuženi Milan hipotekovao, pored rada u domaćinstvu učestvovala i u obradi svog imanja i imanja tuženog Milana, te da je takvim radom i sticanjem u bračnoj zajednici stečena svojina na hipotekovanom mlinu, koji predstavlja njenu zajedničku imovinu sa tuženim Milanom, bez obzira što je u zemljišnoj knjizi ovaj mlin upisan kao svojina tuženog Milana.

S obzirom da je ovaj mlin zajednička imovina, tuženi Milan nije mogao bez saglasnosti sa njom vršiti opterećenje ugovaranjem hipoteke sa tužiocem Petrom Petrovićem, pa takav ugovor ne može proizvesti pravno dejstvo. Predložila je da sud presudom usvoji tužbeni zahtev prema oba tužena i poništi ugovor o hipoteci Ov-br. 21/98 od 10.10.1998. godine.

Tuženi Petar Petrović protivio se tužbenom zahtevu i predložio da sud isti odbije, dok je tuženi Milan Milanović priznao tužbeni zahtev u celosti.

Sve činjenice iznete u navodima stranaka u tužbama i odgovorima na tužbe prilikom izrade zadatka treba uzeti kao utvrđene.

PRESUDITI OVU PRAVNU STVAR I OBRAZLOŽITI PRESUDU.

---

ZADATAK ZA PISMENI DEO ISPITA IZ GRAĐANSKOG PRAVA
rađen 28. marta 2008. godine

Tužilja Dragica Petrović, iz Krive Reke kod Bujanovca, je u tužbi i tokom glavne rasprave navela da je bila u braku sa pok. Petrom Petrovićem. Živeli su na svom imanju u istom selu, stečenom u toku trajanja bračne zajednice.

Budući da nisu imali potomke, a u životnom dobu zbog koga nisu bili u mogućnosti da sami obrađuju svoje imanje – oboje stari preko 60 godina, odlučili su da svoju egzistenciju kao i negu i staranje obezbede uz tuđu pomoć.

Po savetu Centra za socijalni rad u Bujanovcu došli su u kontakt i zaključili ugovor o doživotnom izdržavanju sa tuženim Jovanom Jovanovićem, zemljoradnikom iz Krive Reke, kao davaocem izdržavanja koji su overili pred sudijom Opštinskog suda u Bujanovcu na dan 10.06.2002. godine pod br. R-br. 24/02. Ovim ugovorom tužilja i njen suprug Petar Petrović, kao primaoci izdržavanja, prenose u svojinu tuženom Jovanu Jovanoviću, kao davaocu izdržavanja, za slučaj smrti svoje imanje, i to porodičnu kuću sa 20 ari obradive zemlje u Krivoj Reci, kat. parc. br. 422, KO Bujanovac, sve upisano u zemljišnoj knjizi kao svojina Petra Petrovića. Između ugovorača je dogovoreno da žive zajedno u kući primalaca izdržavanja i da se nega, pomoć i izdržavanje pruža za oba primaoca, a ugovorna obaveza davaoca izdržavanja traje do smrti oba primaoca.

Tužiljin suprug Petar umro je 15.04.2005. godine. Za vreme njegovog života tuženi Jovan Jovanović je uredno izvršavao svoje ugovorne obaveze. Posle Petrove smrti tuženi davalac izdržavanja je nastavio sa izvršavanjem svoje ugovorne obaveze izdržavanja, ali je obavezu čuvanja i pružanja nege i pomoći tužilji Dragici reducirao, zbog čega su odnosi strana ugovornica poremećeni, a zajednički život postao nepodnošljiv.

S obzirom na ovakvo ponašanje davaoca izdržavanja, tužilja Dragica je tužbom Opštinskom sudu u Bujanovcu pokrenula postupak za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju R-br. 24/02 od 10.06.2002. godine, uz zahtev za obavezivanje tuženog na iseljenje iz kuće primalaca izdržavanja, u koju se uselio posle zaključenja ugovora.

Tuženi Jovan Jovanović je u odgovoru na tužbu osporio tužbeni zahtev.

Nije osporio navode tužbe u pogledu činjenice zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju i njegove sadržine, činjenicu da je imovina, koja je predmet ugovora zajednička svojina primalaca izdržavanja, činjenicu smrti primaoca izdržavanja, pok. Petra, te poremećenih odnosa stranaka. Nije osporio činjenicu da je i posle Petrove smrti nastavio sa izvršavanjem ugovora u manjoj meri, pošto se zaposlio u susednom mestu.

Kako poremećaj odnosa tuženi nije skrivio smatra da ima uslova da nastavi sa izvršavanjem ugovorne obaveze prema tužilji.

Tuženi je istakao da tužilja Dragica nije legitimisana da traži raskid ugovora u delu koji se odnosi na primaoca izdržavanja, pok. Petra, jer je ugovor zaključen sa oba primaoca izdržavanja, a momentom smrti pok. Petru kao zajedničaru, za čijeg života nije bio pokrenut postupak za raskid ugovora.

Podneo je protivtužbu sa zahtevom da se utvrdi njegovo pravo svojine na ½ imovine koja je bila predmet ugovora o doživotnom izdržavanju, a pripadala je ugovoraču Petru.

Predložio je da sud presudom odbije tužbeni i usvoji protivtužbeni zahtev.

Činjenične navode tužbe i protivtužbe uzeti kao dokazane (ili kao nesporne).

PRESUDITI OVU PRAVNU STVAR I OBRAZLOŽITI PRESUDU